Прекршајни суд у Београду

Положај

Прекршајни суд у Београду смештен је у улици Устаничка бр. 14.
Одељење Суда у Барајеву налази се у ул. Светосавска бр. 2, тел. 011/8302-126, pksbarajevo@gmail.com
Одељење Суда у Гроцкој у ул. Булевар ослобођења бр. 22, tel. 011/8500-482, pksgrocka@gmail.com

Дежурне службе налазе се у:
ул. Деспота Стефана бр. 107, Дежурна служба
ул. Савска бр. 35, Дежурна служба

Историјат

Правне норме из области прекршајног права налазимо још у римском приватном праву. Такве норме су се доносиле за чување јавног реда и мира, против насиља, самовоље, сметања поседа и сл. доносио их је Курилски едил, који је био шеф полиције и имао је, између осталог, задатак да осигура ред на трговима, пијацама и другим јавним местима. Ступањем на дужност Курилски едил је издавао проглас о томе како ће поједине случајеве решавати који дођу код њега. Ове правне норме називане су едикти и за њих је био поступак бржи и са много мање формалности, него што је био у кривичном и грађанском поступку.
У старој Југославији прекршаји су били предмет кривичног права, а само на територији Војводине важио је посебан Закон о прекршајима који је донет 1879. године, за време Угарске. Десетог јуна 1926. године направљен је пројекат Закона о иступима за краљевину Срба, Хрвата и Словенаца (Уводне одредбе 1. Иступи су она кривична дела, за која закон прописује затвор од тридесет дана или новчану казну до деветстотина динара.)
Кривични закон који је донет 1929. године није предвидео прекршаје, јер је исте требало да регулише горе поменути Закон, за који је био припремљен преднацрт, међутим није дошло до доношења тог закона.
Основни Закон о прекршајима у ФНРЈ донет је 1947. године. Он је као савезни закон, потпуно уредио основне институте прекршаја: услове и основе прекршајне одговорности, прекршајне казне, застарелост, организацију и надлежност прекршајних органа, прекршајни поступак, као и остале одредбе, укључујући и извршење решења о прекршајима.
Нови Основни Закон о прекршајима донет је 1951. године у форми пречишћеног текста, док су измене и допуне Основног Закона о прекршајима извршене 1965. године и садрже битне новине у погледу система прекршајног поступка. За вођење прекршајног поступка надлежан је Општински судија за прекршаје, а у другом степену надлежно је Среско веће за прекршаје, ако законом није одређено да у другом степену води поступак Републичко веће за прекршаје. Значајне новине састоје се и у томе што се окривљеном дозвољава да у прекршајном поступку може узети браниоца, а уведен је и правни институт судске заштите и инсититут обнове поступка.
У времену од 1972. до 1974. године наступио је период доношења републичких и покрајинских Закона о прекршајима. Као и у већини других области и у области прекршаја добили смо 9 законодавних подручја, која се уређују савезним, републичким и покрајинским законима. У СР Србији, ван покрајина, у првом степену прекршајни поступак воде судије за прекршаје, односно Градски судија за прекршаје града Београда, а у другом степену Градско веће за прекршаје града Београда, односно већа за прекршаје која су лоцирана у седиштима међу општинских регионалних заједница. У САП Косово конституисани су судови за прекршаје, док у САП Војводини у првом степену поступак воде судије за прекршаје, а у другом степену покрајинско Веће за прекршаје.
Коначно, 2005. године донет је нови Закон о прекршајима, објављен у "Службеном гласнику РС", број 101 од 25.11.2005. године, који је након више одлагања почео да се примењује 01.01.2010. године. Установљавањем посебних прекршајних судова и превођењем судија за прекршаје из управне сфере у правосудни систем, Законом о судијама, Законом о уређењу судова и Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава ("Сл. гласник РС" бр. 116/08) решено је једно од најважнијих и најконтроверзнијих питања нашег прекршајног права и тиме је удовољено уставноправном и међународноправном захтеву да о правима и дужностима грађана, посебно о њиховом кажњавању може коначно да одлучује само суд.
Почев од 01.01.2010. године, почели су са радом Прекршајни судови који су раније били посебни државни органи - судије за прекршаје, а прекршајни поступак је Законом о прекршајима(Сл.гл. РС број 101/05, 116/08 и 111/09) као и најновијим Законом о прекршајима (Сл.гл.РС број 65/2013), који је у примени од 01.03.2014. године, уређен као судски поступак.

Надлежности

Стварна надлежност:
Прекршајни суд у Београду у првом степену суди у прекршајним поступцима, ако није надлежан орган управе, и врши друге послове одређене законом.

Месна надлежност:
Прекршајни суд у Београду, у складу са чланом 2. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (Сл.гл. Рс. број 101/2013) надлежан је за територију градских општина Барајево, Вождовац, Врачар, Гроцка, Звездара, Земун, Нови Београд, Палилула, Раковица, Савски венац, Стари град, Сурчин и Чукарица, са одељењима суда у Барајеву и Гроцкој.
Контролу над радом и применом прописа Прекршајног суда у Београду врше Прекршајни Апелациони суд, Врховни Касациони суд, Високи Савет судства и Министарство правде Републике Србије.
Средства за рад Прекршајног суда у Београду обезбеђују се у буџету Републике Србије у складу са потребом благовременог и уредног извршавања његове функције.
Прекршајни суд у Београду спроводи првостепени прекршајни поступак на основу Закона о прекршајима, а на поступак пред судом који није прописан одредбама овог закона сходно се примењују одредбе Законика о кривичном поступку ако овим или другим законом није друкчије одређено, док се на унутрашње пословање које подразумева вршење организационих и административно-техничких послова примењује Судски пословник.

Организација

Управа суда:

Послови Управе суда су руковођење и управљање судом, послови и овлашћења у вези са организацијом рада, финансијским, материјалним и административним пословањем којим се обезбеђују услови за правилан рад и пословање суда.
Управу суда чине: Председник суда, заменици председника суда, управитељ суда, секретар и административно - технички секретари суда.

Председник суда: Оливера Ристановић, Устаничка 14
Управитељ суда: Зорана Карачић, ул. Устаничка бр. 14, z.antic@bg.pk.sud.rs
Секретар суда: Романа Галић, ул. Устаничка бр. 14, sekretar@bg.pk.sud.rs

Група за кадровске и персоналне послове:

Oрганизује рад групе за кадровске и персоналне послове и руководи њеним радом,вођење личног листа судија, вођење персоналног досијеа и матичне књиге запослених и судија, вођење персоналне архиве, радног листа запослених и личног листа судија и спровођење конкурса за пријем у радни однос, обављање техничких послова око пријаве, одјаве и промене стања запослених, вођење евиденције о присуству на раду, боловањима и одсуствовањима, обавља и друге послове по налогу руководиоца групе за кадровске и персоналне послове.

Руководилац групе за кадровске и персоналне послове: Марија Марковић Шишовић, ул. Устаничка бр. 14, kadrovska@bg.pk.sud.rs

Информације од јавног значаја:

Лице овлашћено за поступање по захтевима за приступ информацијама од јавног значаја - судија Ђуро Павлица, телефон 011/655-0829.

Судска писарница:

У писарници суда обављају се административно - технички послови по свим предметима по којима се поступа у раду суда и који су одређени Законом о прекршајима и Судским пословником.
Послови писарнице се обављају у следећим Одсецима: Одсек писарнице и Одсек извршења.

Управитељ писарнице: Драгана Гобељић, ул. Устаничка бр. 14, канц. бр. 21, тел. 011/655-08-78, pisarnica@bg.pk.sud.rs
Шеф одсека писарнице: Александра Шулић, ул. Устаничка бр. 14, канц. бр. 22, тел. 011/655-08-73.
Шеф одсека извршења: Мирјана Досковић, ул. Устаничка бр. 14, канц. бр. 21, тел. 011/655-08-77.

Сектор за информатичке и аналитичке послове:

Руководилац сектора за информатичке и аналитичке послове: Миљана Николић, ул. Устаничка бр. 14, канц. бр. 132
Систем администратор: Бранко Преловац, ул. Устаничка бр. 14, канц. бр. 132

Дактилобиро:

Организациона јединица дактилографа обавља послове записничара у прекршајном поступку и дактилографске послове у дактилобироу.
Шеф дактилобироа: Јасмина Јанковић, ул. Устаничка бр. 14, канц. бр. 22, тел. 011/655-08-73.

Рачуноводство:

Рачуноводство се стара о правилној примени материјално финансијских прописа у вези пословања прекршајног суда.
Шеф рачуноводства: Слађана Булатовић, ул. Устаничка бр. 14, тел. 011/655-08-38, 655-08-37, racunovodstvo.gprek@gmail.com

Техничка служба:

Руковођење и координирање радом правосудне страже и техничке службе, вођење књига путних налога, спровођење превентивне мере заштите од пожара,утврђивање броја и размештај противпожарних апарата и друге опреме и контрола њихове исправност, контрола спровођења утврђених и наложених мера из заштите од пожара, предузимање потребних мера ради спровођења општег акта из области заштите од пожара и организација обуке запослених, послови лица за безбедност и здравље на раду и послове повереника Цивилне заштите.
Шеф техничке службе: Милана Милић

Интерна ревизија:

Интерни ревизор: Нада Недић Филиповић

Заштита података о личности:

Лице задужено за контролу примене Закона о заштити података о личности: Судија Милица Милић, ул. Устаничка бр. 14, тел. +381 11 655 0963,
Контакт: zastita.podataka@bg.pk.sud.rs

Одељење судске праксе:

Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода је међународни уговор који су потписале чланице Савета Европе. Конвенцијом је основан Суд за људска права са седиштем у Стразбуру. Конвенција прописује начела и начин функционисања суда, као и права и гаранције које признаје свака држава чланица Конвенције и садржи додатне протоколе.
Европски суд за људска права примењује у свом раду Европску конвенцију о људским правимa ради обезбеђивања спровођења обавеза држава чланица да поштују права садржана у Конвенцији, а пресуде суда које су донете услед кршења државе чланице неког од права прописаног Конвенцијом правно су обавезујуће за државе потписнице, па како је Република Србија ратификовала Конвенцију, обавеза поштовања Конвенције односи се и на нашу државу.
Почев од 20.11.2023. године у раду судске праксе користи се Апликација за евиденцију пресуда и приручникa за рад одељења судске праксе Прекршајног суда у Београду.
Апликација је примарно намењена како би судије и други запослени у Прекршајном суду у Београду могли на брз и једноставан начин да пронађу и прочитају релевантне одлуке и приручнике који су донети од стране Европског суда за људска права, Правосудне Академије, Савета европе, Европске уније и Врховног суда Републике Србије.

Одељењем судске праксе руководи судија Јелена Ружић.